Biće to poslednjeg dana marta
Na godišnjicu
Kad se uvećavaju nebo i nada
I neću čekati da aprilska samoća uveća jad 
(April mi je posebno težak zbog ludila trava i misli 
I našeg intimnog praznika
Zvali smo ga Dan lastavica )
Sačekaću sebe u zasedi
Iza sećanja na tvoju početnu Reč
Koja je ispisala sve moje pesme
I završno ćutanje
Koje ih je poništilo kao lažne monete
Zaboraviću te na jedini mogući način
Samoubistvom sa nekim drugim
Podaću se i ubiti tri mene
Onu lastavičastu s početka
Ovu kukavičiju na kraju
I onu iz budućnosti
Koja bi pisala lažne ljubavne nekom drugome
Pamteći tebe

Zaboraviću te na Dan lastavica
I prestati da postojim…