Držao se stare mudrosti sa Tibeta: 
odbaciti sve što je 
iscepano, 
staro, 
buđavo. 
Bio je srećan kada je otkrio 
kako se vekovi spajaju u jedan. 
Zdravlje ga je služilo. 
Svaki trag bliske muke, 
brisao bi treskom stakla 
sa zadnjega sprata. 
Jednoga je dana čuo priču 
koja bi mu izmenila život sasvim. 
Ne nabolje, ne. 
Ta bi mu radnja probola oči i 
preplavila sobu Moravom i Savom.
Gurnuo je vrata, 
odmerio pod, 
gledao do tavana: 
"Ničeg nema. 
Znači - ja."

Marina Adamović