JEDNOM DAVNO U STARA VREMENA
Jugo nemilosrdno tuče
u stare oronule škure
a kiša pomno ispire
zadnji trag boje
Jedva se držeći
stara vrata tužno cvile
još jedan nalet juga
neće izdržati
Vatra na ognjištu
već je davno ugasla
samo pregršt pepela
i komad starog ugljena
ukazuju da je nekad gorjela
Iz svake pukotine na zidu
izviru davne drage uspomene
odjednom svi su tu
okupljeni oko vatre
što veselo pucketa
Dok je djed štapom raspiruje
baka plete čarape da djed
ugrije hladne noge
majka mjesi uštipke
otac će prije mraka
nacijepati drva
A mi djeca nestrpljivi:
hajde djede pričaj
djed pogladi sijedi brk
poredani oko ognjišta
kao opijeni čekamo
A djed će: djeco moja
Jednom davno
u stara vremena...
Slikovita i prekrasna !!!
Lp,Vesna
mi našim, oni nam, njim neki davni naši :)
objem
pi
Draga Vesna, hvala ti!
Vp, Murtulica
I sve se vrti u krug!
Hvala ti, draga Irena, uzvraćam zagrljaj!
Murtulica
Prekrasna, sjetna, slikovita, srdaćan dodir prošlosti!
Odlična, Murti!
Veliki pozdrav,
salke
Salke, hvala ti od srca!
Veliki pozdrav, tebi!
Murti
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: murtulica
- 08. 01. 2018 ob 22:30
- Prebrano 485 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 282.35
- Število ocen: 12