Ne tuguj lepa zvezdo
Ne jadikuj za Mesecom
U noći bez mesečine najlepše sijaš
Venus si i sama po sebi sjaj
Zenica u oku probuđene zore
I suzna kap na kapku pospanog sutona
Melanholična moja pesnikinjo 
Ne plači nad onim što nije moguće
On nije svetlost sam po sebi 
( tvoje mu pesme daju sjaj) 
Niti je trajan 
Kao ljubav ili kao ti

Nestalan
Obaspe te punoćom o nabreklom uštapu ljubavničke muškosti 
Silan i svoj 
Za nekoliko noći je splasnut na pola i obični i bračni njen 
U senci Plave planete 
Tanji se iz moćne punoće u nejak srp
Ne plači nad onim što ne možeš promeniti
Takav je raspored među maglinama mutnih ljubavi 
Bliži njoj nego tebi uvek će joj se vraćati 
Velika moja
Ako je za utehu 
Bliža si Suncu od oboje

Ne tuguj i ne osuđuj uzalud
On nije slobodna zvezda kao ti
Satelit je
Sačekaj
Samo sačekaj da ponovo nabuja 
Sama i svetla
Sa zorom nadanja u zenici
I suzom sumnje pod kapkom
Čekaj ga
Sve dok ne nastane Novo nebo
Sva vremena čekanja i tugovanja su tvoja
Čekaj

nenamiljanovic