Poljima očnim jurišaju kristali

u dlanovima kolaju neme oluje

svo vreme što smo drugima dali

upliće se u naše životne struje.

Dah na daljine i hmelj miriše

žila kucavica pomamno zove

pogled ka nebeskom svemiru se njiše

molitva i čežnja srcem plove.

Božićno drvo samotno čeka

pregršt dana i noći preostalo je

šapat moj u tvom kao jeka

praporci se čuju, Nova godina je.

Obučeno čekanje, još odoleva

u svakom uzdahu, vatra plamom tinja

u očima ispotiha iskon sneva

moja te srčana istkala buktinja.

Malaino