***
U godini tišine
Za koju smo se pripremali godinama voljenja
Hodao sam nečujno između dve bosonoge praznine
I bezglasan
I beslogovan
I učio sam od drveća tajnu negovorenja
I nejasan
I protuslovan
Bio je put istine
Kroz reč koja iz mene nikad nije potekla
I dok su se slapovi svetlosti izlivali s visine
Pesma je sebe samu pre rođenja porekla
Kako pomembna je tišina in kako težka - zanjo so potrebna leta ljubezni in potrpljenje, da bi razvili druge govorice (kot npr. drevesa) - zaključek pesmi doda nov pogled nanjo ... čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 09. 12. 2017 ob 18:47
- Prebrano 998 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 216.17