prolazim te 
kao lepota poslednjeg poroka
gasi se tvoja ljubavnička hrabrost
u sitosti sredovečnog braka 
jenjava tvoja glad za mnom 
"vetrove prolećne starost umiruje"
osećam
smiruju ti se misli i krv
ne osećaš
da stariš u mudrost
a već dugo 
ne zoveš me pet puta na dan
i ne budi me telefon tri puta za noć
samo da pitaš koje mi je boje pesma danas
i bruji li kao Rapsodija u plavom ljubavlju
ili je crvena kao žar noćašnjeg žestokog sna o nama 
odavno
ne javljaš mi se glasom mekim od ljubavi 
da mi govoriš o zajedničkom sutra
niti me šapatom hrapavim od strasti 
podsećaš na strasti iz juče

nenamiljanovic