Mi se volimo nadrealno
i nerealno
i jedino moguće

ljudi pokušavaju da pričaju o ljubavi
(meni to liči na klopku za majmune)

Govore nešto o generacijama
o generaciji dece cveća
i o onima pre i posle
ne znam čemu te priče
mi nikad nismo bili generacija
a ostali smo deca
voleli cveće i ptice

i sada volimo jednu pticu
i jedan cvet
takoreći pupoljak

U jednom trenutku
kad smo već umrli
poslala si mi poruku po golubu
golub je doneo cvet
cvet belog ljiljana

***
uživali smo u salati od rabarbare
kod nas skoro nepoznate biljke

ne znam zašto
pade mi napamet emisija o merkatima
koju sam davno gledao
na domaćoj televiziji
u okviru obrazovnog programa

ponekad nam se učini da zvone zvona
nismo sigurni da li su to praporci
možda su to zvona jedne od pariških crkava
katedrala
u kojima nikada zajedno nsmo bili

ne smeta 
važno je da odzvanja
kao smeh
ili kao plač

***
Sećam se
sećam se da su naše
decembarske noći bile vrele
dobro
naše su noći obično takve
osim u retkim prilikama 
kad sam ja suviše umoran
ili kada si ti preterano patetična

volim što se mi volimo onako
bez razloga
samo se volimo

Ljudi ne shvataju
kolika je to nesreća
u svemu tražiti smisao
svrhu i cilj

a mi se i dalje volimo 
nadrealno
nerealno

i jedino moguće

Milen Šelmić