Tuga
Ušla je na zadnja vrata
bez kucanja
samo se pojavila
u onom starom
izguljenom plaštu
i poznatim licem
nisam je dozivao
svim glasom
al je čula skoro nečujno
šaputanje
trebao sam je
kao nebo oblake
da se sunce odmori
bilo je već vrijeme
da suza istopi svoj led
na ućutkanome srcu
svojega sakrivanja
iza pogleda cviječa
a ugasle bašte
umiju rađati jedino vještačke
mirise
tako smo bili sami
da smo zaboravili na oči
na sav dodir daha
koji je prohujao
na prednja vrata
sa ćitavom snagom
i skinutim lišćem
nekrijući se više
ispljunuo staru grudu
koja se držala za grlo
i prevodila riječi
da me ne bi prepoznali.
...tako smo bili sami
da smo zaboravili.....
na sav dodir daha...
Jako lijepo!
Poslano:
22. 10. 2017 ob 17:25
Spremenjeno:
22. 10. 2017 ob 17:25
Hvala ti puno Saraivor!
lepa <3 pa po zimi diši
Hvala ti, Irena. Mraz bo ja....bo pa kaj za šilce:)
Zanimljiva i vrijedna pjesma, salke.
Pozdrav:)
Puno hvala od srca, Mirko,
Pozdrav:)
Hej, hej, heeeej...nešto novo, tako dobroooo , tako lijepooo !!!!
Bravo salke :)
lp Vesna
Hej Vesno, hvala ti puno:) Znači mi!
Lijep pozdrav in večer:)
salke
"...trebao sam je
kao nebo oblake
da se sunce odmori..."
Pjesma prepuna umora. Zadnji stihovi daju ga naslutiti, i tako su čvrsti i neporecivi.
Desetka za ovo.
Pozdrav.
E pa ja sam oduševljena... Dobro preneta emocija!!!!
Lp Milena
Hvala ti Nikito za tvoje dojmove, u pravu si što se tiče umora i putu koji ne vidi svoje kamenje.
Lijep pozdrav, salke
Hvala ti Mileno za tvoje reči, koje mi znače puno!
Lep pozdrav, salke
Pesem o hrepenenju, ki se nikoli ne konča (ker se tudi nikoli ne izpolni), beremo jo lahko tudi kot pesem minevanja in sprijaznjenja z minljivostjo ... čestitke,
Ana
Hvala ti Ana za podčrtanko in iskren komentar!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: salke
- 22. 10. 2017 ob 13:32
- Prebrano 687 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 226.46
- Število ocen: 16