tek tako

bezciljno

impresioniran dodirima

jesenjih kiša

koje mirišu na snjeg

koje iz pokisle kose

ispiru i zadnje atome

mljeka za sunčanje

polako

sa jedinim ciljem

da u toj ljepoti

ostanem što duže

da potraje

sve do onog trenutka

kad se tišinom proširi

žvižduk skretničara i škripanje kočnica

nitko neče mahat maramicom

nitko neče brisat suze

niti če meni trebat maramica

bit če samo onaj gorak osječaj u grudima

koji jako boli

ali ne budi suze

ispunjena mi je želja

mrzim oproštaje

Panonsky