HAIBUN: Život jedne slike
Žurimo ka vrhu kao da smo na kratkoj atletskoj stazi: crni oblaci i mi. Šuma, čini se, ne diše - osuta malim boginjama. Vuku nas za rukave grane drena, klateći svojim crvenim zvončićima. U molitvi bez glasa: uzmite nas, oberite voćnjak siromašnih! Brzonoge bube, izvaljeno drveće i nevidljivi potoci unose dodatno svoju jezu u naša srca. Prolazimo ispod ućutkanih ptica. Izgleda da su natrpale kljunove kamenjem, mislim. Prve kapi kiše silaze do pola, odustajući od još uvek tople i zaglušujuće tihe šume. A onda, daleko, začu se grom. Ubrzavamo korake, gotovo trčeći stižemo u podnožje.
grunu jedan grom~
Avala ogrnuta
teškim oblakom
Lep utisak, punoznačniji i bogat.
Lp, salke
Pozdravček, Jagoda, lep zapis, poln pričakovanja dežja ...
predlagam, da kljub tesni navezavi na sliko, fotografijo raje objaviš v komentarju - k pesmi pa objavi le besedilo.
Lepo bodi,
Ana
Zahvaljujem, poštovani Salke, na lepim rečima! :)
lp
Jagoda
Draga Ana, slažem se s tobom, da sliku treba ukloniti da ne smeta tekstu. Hvala na upozorenju. :)
Srdačno,
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 23. 08. 2017 ob 13:09
- Prebrano 684 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 295.99
- Število ocen: 15