ZABORAV
Zaboravi me potpuno i iskreno
Neka budem tek senka vetra
U tvom sećanju ili snu
Neka budem pramen magle
Zamakao za tvoj pogled
Neka tvoj zaborav bude
Čist ,dubok i večan
Kao neznani grob
Neka spavam tamo pokopana
Bezimena i nepoznata
Dok god me se sećaš
Tvoji mi ćorsokaci i slepe ulice
Mame pogled
Sumnjivo cveće i korov
Kraj tvojih stramputica berem
Usponi i sunovrati tvog ega
Izazivaju mučninu u stomaku
Zaboravi me
Jer jedino tako
Mogu da oslobodim
Svoje puteve
Vse dokler imamo nekoga v mislih - živi.
lp
pi
Zdravo Milena, lepo, a često mi još više mislimo na osobu, koja nas zaboravi.
Lep pozdrav, salke
Sjajno napisano, Milena.
Čitam ponovno i zadržim se na poetičnom uronu u "njegov" duhovni entitet:
"Sumnjivo cveće i korov
Kraj tvojih stramputica berem
Usponi i sunovrati tvog ega
Izazivaju mučninu u stomaku"
lpm
Irena, uspomene su žive, a ponekad opterećuju stvarnost i ne daju nam da krenemo dalje... Hvala od srca na komentaru
Lp Milena
Salke, "Ona vuče moje misli" peva Džoni Štulić u pesmi "Gospodar samoće"... Kako nam se ljubav desi - obostrano, tako se i zaborav dešava :)...
Hvala od srca na komentaru
Milena
Dragi Mirko, ljubav se rađa istovremeno i nešto razmišljam, istovremeno mora i da se zaboravi... A pre konačnog zaborava, prođe period neprepoznavanja - e tu je opis koji navodiš... Sve što smo voleli, kad krenemo da zaboravljamo, pretvara se u svoju suprotnost :)...
Hvala ti od srca na komentaru. Puno mi znači.
Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 23. 08. 2017 ob 01:26
- Prebrano 677 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 230.73
- Število ocen: 13