Jesi li zapamtio trenutak

Kada se kao dinja

Raspukao tvoj osmeh u meni

I zamirisao na zrelost

A zrelost je nota truleži u svakom mirisu

Sećaš li se da je stari sat

Otkucavao kasno popodne

Najavljujući da smrt konačno dolazi

Po naivnog dečaka

Porađajući ga kao zrelog čoveka

Da li pamtiš onaj čas

Kada je hladnokrvna proračunatost

Bojila tvoj glas

I čuo se zvon onih srebrnjaka

Koji se dobijaju za izdaju

Znaš li da su pesme

Ledile vodopade krvotoka

A toplota brzo napuštala naš svet

Ne ostavljajući vreme za oproštaj

Znam uzrok nerazumljivoj ljutnji

Razloge lavini ledenog besa

Što je grmela obrušavajući se

Sa visova tvog ega

Na mene sićušnu i nevidljivu tvom oku

A mene je čekao moj put prašnjavi

I zakletva koju sam jednom davno dala

Da ću njime jedino ići

Stojim na ovoj obali

Pratim te pogledom dok odlaziš

Bez ljutnje i prekora ti mašem

Zahvalna što si jednom bio tu

I mirisao nepokvareno i naivno

Kao tek zarudelo voće u rano leto

Milena Vučković