DOK GAVRAN NE POBELI
U kavezima sećanja
Među koricamam knjige pesama o tebi
Spava bela ptica moje ljubavi
Junakinja ispričane priče
Upisane u letopis duše
Leta Gospodnjeg Pesničkog…
Htela bih
(a hrabrosti nemam)
Da otškrinem vrata pamćenja i pročitam početak
I ispišem ponovo pesmu o nama
Hebrejskim pismom
S kraja prema početku ljubavi
Htela bih
A strah me od istine
Bojim se videću te bez srca u kom sam kucala
Ojađena
Ocrniću te kao gavrana
I slepa od toliko crnila
Neću moći pročitati pesmu o početnim radostima
Niti napisati novu po sačuvanom sećanju
Izbrisala bih sve lepo što čuvam o tebi
I što me čuva od ravnodušnosti
Ne
Neka ostane sve kako je napisano…
...Neka ostane i što nije bilo
Što sam verovala da jeste i da ti jesam
Leta Gospodnjeg Varljivog
Ostavljam te u pesmama
Onakvim kakavim sam te videla očima ljubavi
Čitaću povremeno
Dok ne izblede i slova i moje oči
Dok gavran ne pobeli...
Od belog do crnog, i nazad...zatvoren krug ljubavi, iscrtan blještavim draguljima pesničke duše - pesmama za pamćenje. Ima u njemu još mesta...
Pozdrav, draga Neno.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 05. 08. 2017 ob 16:14
- Prebrano 587 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 128.09
- Število ocen: 8