Ne znam zašto voda

al je volim

kao lišće koje donosi,

kao vetar

s kojim govori

sasvim svojim jezikom,

ponekad ga i razumem,

ponekad i mene razume,

najčešće tada kada šutim,

najčešće tada

kada imam snage samo

da je gledam

a ona mi nežno šapuće

i na svojim nevidljivim rukama

nosi ubuđale misli

koje ne znaju izaći same.

Al zanimljiva je jedna stvar,

kada hoću

da me čuje,

da me sluša,

kada je grabim svojim

željama,

tada joj nije prići

svojim glasom,

tada čeka

da sačekam

na šutnju,

tada i ona šuti.

Šutimo zajedno,

dok duša ne progovori.

salke