Eh, da mogu,

eh, da smem,

uzeo bi te za ruku

vodio preko gvozdenog mosta

i pokazao ti gde sunce

u Savu uranja.

Eh, da mogu

eh, da smem

vodio bi te da čuješ gde vetar

u krošnjama najlepše melodije izvodi,

gde sumrak

najlepše slike crta.

Eh, da mogu

eh, da smem,

vodio bi te na livadu

gde cveće poeziju šapuće,

i stavio bi ti na glavu

crveni šeširić.

Eh, da mogu

eh, da smem

da se dotaknem vrha tvoga nosa,

da ti bezobrazno namignem,

u uvo da ti šapućem stihove

o tvojoj dobroti i lepoti.

Eh, da mogu

eh, da smem

pa da sednem pored tebe

na poznatu nam klupu

i upleo bi zlatne mašnice

u tvoje divne kose.

Eh, da mogu

eh, da smem

da pitam za tebe...

Boli me,

jer ne znam kako si...

polikarp