u samačke sate
(a svi u danu su takvi)
kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim 
da te imam i da me imaš 
i da poetska bliskost duša 
može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela
u noći
kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje
i kinji me jer ti nisam žena
uzmem malo barbiturata sa vinom
pa lako hipnotisana
i mrtva pijana
u sterilnoj postelji 
u snu 
vodim ljubav sa tobom 
i rat sa sobom 
do istrebljenja iz poezije u prozu stvarnosti 
uzalud
pobedi me prokleta
prokletu
da živim od lažljivih stihova o mome tebi
i kad umirem 
od istine o ničijoj sebi

nenamiljanovic