Druge oči, proste oči,
te iste noći, čekaju i nadaju se
da će doći,
gola, prozirna a ipak vidljiva
drhtavom rukom dodirljiva
u strahu da se ne istopi
u nešto drugo je pretopi...

Ima i onih očiju,
očinjeg mi vida,
koje bez imalo stida
bulje, pilje u prazno
šta ima unutra
nije im važno!

A tek one oči
od sitnih kockica sastavljene,
slažu pomalo vidljivi
više nevidlijvi deo
dok mozaik ne naprave.
Ta žena im nije više prozirna (providna)
već do plavog neba poželjna,
samo u takvim očima voljena...