...Nije trebalo da me podstičeš
Da rađam pesme i da te volim
Trebalo je da odeš na početku 
U zadnjem stihu moje prvorođene pesme o tebi
(sad posle kraja bez kraja 
kad me više ne možeš voleti i ne mogu te ne voleti)...

...Ne bih sada samohrana 
Očima ljubila u knjige kao u kolevke položene reči 
I isprekidanim dahom sušila mokre stihove 
Jer kaplješ mi nepresušan sa trepavica 
I tu je uteha vremena nemoćna
Svaki moj sekund sa tobom stao je u pesme
A da ih nema
Zaboravila bih da te je i bilo 
I ne bih te volela ovom upornošću vojnikuše
Koja prati (novim pesmama) svaki korak svoga otišlog...

...A ipak je ovo kakva takva sreća
Jer bez tebe ukoričenog u zbirke
Moja bi poezija bila zbir jalove praznine
I ja bih bila sutrašnja suva poetska bezdetnica 
(koja nema za čim ni da plače)
Bez ovih tvojih kopiladi u mojim knjigama
Koji te čuvaju od zaborava
I mene od besmisla pisanja
Ako nije o tebi