Nisu moje pesme pisane za scene
da ih u predstavi glumci odigraju
one su za Tvoje lepe oči, snene
i da na Tvom licu osmeh razigraju.

Nisu moje pesme za estradni milje
da ih otpevaju nadobudne zvezde
svaki stih ka Tebi ljubav odašilje 
i u Tvome srcu sami se ugnjezde.

Nisu moje pesme pisane u rimi
pod zvezdanim nebom da ih izgovaram
pesme Tebi kazujem tiho u intimi
dok na Tvojim grudima još stihova stvaram.

Svaka moja pesma iz srca izvire
dok o Tebi maštam smaškajuć' se kradom
iz srca mi tako sva rima navire
dok Te uspavljujem nežnom serenadom.

Nisu moje pesme zanosno ljubavne
da mame uzdahe, da ih pamti vreme
ne pišem da liče na pesnike slavne
te premudre glave,  velike boeme.

Nisu moje pesme za kafansko veče
da ih recitujem dok mi vino toče
pišem ih za Tebe, čik neka ih spreče
o mojoj ljubavi jednom da svedoče.

Prestaću da pišem kad mi kažeš dosta
kad ne želiš više pesmom da Te budim
kada me proteraš k'o nezvanog gosta
al' i dalje ja ću za Tobom da žudim.

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)