Ne pijem što volim!
ja pijem od jeda
kada vidim koliki su
oko mene jad, tuga i beda.
Sam za stolom, čemeran i tužan
duplih ljutih ređam prazne čaše
zaboravljam tako ovo ludo mesto
gde se ljudski ološ i poroci zbraše.

Ne pijem što volim,
al mi dođe tako,
pijem duplu ljutu, da bih lakše plak'o
jer u zemlji gde su šljive
kukuruz i žito prekrivali njive
sa neba sad tužno soko ptica kliče
a kad skloniš kamen samo ološ niče.

Ne pijem što volim,
pijem da se lakše sakrijem od srama
nisam ja za ovde, meni nije mesto
zato pijem puno, zato pijem često.
Zbog ološa što se zove čovek
ovde baš sve naopako kreće
dignem pijan čašu, pa zbogom pameti
"nikad, nikad bolje, nikad biti neće."(Dis)

Ne pijem što volim,
pijem jer mi dosta da gledam u mesto,
gde đubrad i ološ tuku se za presto.
Pijem jer mi dosta
oholosti, zlobe, i životnih drama
i poželim onda da sam pijan dovek.
Zaboravim tako da je noć i tama.

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)