vođen željom da živim
da bih imao čega da se sećam
pokucao sam na vrata kuće
u kojoj stanuje greh.
Zakoračio sam kroz poluotvorena vrata
i....živeo.
Oluje koje mi je život donosio
bacale su me
od kafanskog stola
za kojim sam sedeo sa proždrljivima
do šanka
gde sam sa poslednjim pijancima
pričao svoj život barmenima
iznova se nalivajući žestokim pićima
kojima su me nepoznati čašćavali
da bi se naslađivali mojom propašću.
Sneg i kiša koje su me
u stopu pratili na ovom životnom putu
bacali su me u društvo rasipnika
koji su poslednju paru
davali na sitna zadovoljstva
i škrtica umesto kojih sam
Haronu plaćao račun.
Nemajući para da platim
da i mene preveze preko,
davio sam se   u vodi 
iz koje su me ruke lenjih
vukle na dno reke
Bežao sam  od žestokih
a sustizali su me srditi
razbijajući mi sumnju 
u besmrtnost duše.
Ukopavali su moje misli
u vatrene grobove
iz kojih sam se iznova rađao
da bih, živeći na silu, ponovo goreo.
Harpije su mi oči vadile
a ja im slepo verovao.
Na pola životnog puta
znam!
Ko  moj život bude  živeo
Pakao će mu biti igra.

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)