Ćuti, noć se raznežila

Ućuli mi onaj zvižduk u uvo

Što mi svaku poru naježila

Misao o početku, vreme gluvo.

Šššš, samo udah mi udahom ljubi

Nek se krese potmuli vulkani

Nek se želja u izgaru izgubi

Kao melem na mene kani.

I pusti nek plam tobom sruši sve ograde

Položi sva odricanja i moranja dana

Noć je, nek se poljupci međ sobom klade

Kom je uzdahu u oku ljubav iscrtana.

Zaboravom kao lasom zavitlaj misli gole

Uroni u polja i reke žednih usana

Nek se napojena u tišini stvaranja vole

U ekstazi uzdaha što samoću slama.

Znam, stisnućeš me jako

Kao da sam tek dašak noći

A ja ću se iskrasti sa snom lako

U zavejane ti misli zanavek doći.

Malaino