Klokotalo je raznježeno po brzacima sna

Ispotiha i ophrvano slutnjama

I kao da sa udisajem ustaje sa dna

Odzvanjalo je koštanikom i u ušima.

Srce moje, egedom si venama gudalo

Kao dalek bat vremena, što otkucaje meri

Čelom tek trag sunca što je negda sjalo

U zenici Ti, ognjište mojoj sferi.

I kada mrak u njih, s tišinom se upilji

I kapke mi snene po nesanu blude

Srce te prepozna, miodar prkoseć zbilji

Što bujice obale, zorom bude.

Al ćutnjom ću svojom zaliti reči

I tek smeškom s ruba usne, dodirnuti tebe

Zauzdati vetrove i kišu što prozorom zveči

Tu, pred tobom, da sakrijem sebe.

Samo će oko moje za tren otkriti drhtaj

Što mi tvoj osmeh grud ustalasa

I ljubav što srcem sa tobom otvara raj,

Zato ćutim i čekam da tvoje oko u moje nabasa.

Malaino