OPET JEDNA TUŽNA
Vuku se tromo oblaci na nebu
kao da i njima nije stalo do života...
Mogu da zamislim šta sve oni
gledaju sa neba,
na šta se gnušaju,
šta sve slušaju...
Izdvoji se tako poneki,
tamo gde su mu bile oči
popuni gustom maglom da ne vidi,
a gde su mu bile uši
udene violinu
pa uzme gudalo
i gudi pesmu po svome...
Videše to i drugi oblaci zgubidani,
pa potrčaše za njim...
Al' oni nisu znali
šta će sa očima
šta će sa ušima
potkovaše samo jezik
da gromko zveči
i ugušiše violinu...
Kad su to najzad shvatili
na nebu je bila ledena tišina...
Pozdrav.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 20. 02. 2017 ob 15:33
- Prebrano 606 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 117.45