Tebi je sve bilo dozvoljeno

Još od prvog trenutka

Kad smo ukrstili reči

I kada sam

Sa radošću novog otkrića

Ušla kroz tvoja otvorena vrata

Tebi je sve bilo dozvoljeno

Prepoznala sam u trenutku

Da smo u spirali vremena

Bili jedno drugom

Brat i sestra,

Roditelji

Ljubavnici

Ista kost u kičmi

Nepodeljeno krvno zrnce

Gledala sam te

Kako veselo kuckaš tarabu

I ograđuješ prostor

I kako blagonaklono gledaš

Na maloumnu decu

I mahnite devojke

Što po toj tarabi vešaju

Šarene svoje zablude

I kako ih puštaš

Da na bolu svojih grešaka uče

Gledala sam te

Kako siročićima

Zamenjuješ oca i mater

Kako ih lako usvajaš

Blagonaklono ih milujući po glavi

I kako ih bogato daruješ

Iskustvom starijeg brata

Pre nego napuste

Tvoj tarabom ograđeni prostor

Tebi je sve bilo dozvoljeno

Jer si znao kako se pali vatra

Na kojoj će se ogrejati

Beskućnici i izbeglice

Bez korena i pokućstva

Sve ti je bilo dozvoljeno

Dok je obična šarena taraba

Držala taj svet na okupu

Čak i kad si tarabu zamenio zidom

I tada ti je sve bilo dozvoljeno

Videla sam kako pečeš

Ciglu po ciglu za taj zid

I ne znam

Kroz koju si rupu pustio

U ograđeni prostor mrklu noć

Kako je unutra procurila

Ta mrtva lepljiva tama

I kako te je slagala

Da ćeš na hladnom preziru

Lakše ogrejati svet

I dalje ti je dozvoljeno sve

Samo sam ja uglancala

Jedno malo sunce

I zakoračila u prostor van zida

Milena Vučković