Na kanuu kroz noć grupa nevidljivih plovi

Samo se talasi prestrašeno sklanjaju

Koga to u tišini nemi putnik lovi

Ka kome sada čežnje i slutnje padaju?

Ćutim, očima pratim tihu povorku tu

Što jezdi u tmini bez glasa

Da li plove ka poznatom tlu

Ili sanjam more i noć što se belasa?

Srce dobošari pohode u glavi

I neki daleki vodopadi zapljuskuju obale

U sutonu misli, jedan pogled plavi

S mrakom, u daljini pobedu slave.

Oltaru se molim, u bezglasju snova

Da mi san u svetlost uznese

Da prekine igru tužnih klovnova

I nemir noći u zaborav odnese.

Prestala sam da mislim, plivam u tišini

Nebo se je osulo iskričavim svetionicima

Samo je pogled nestajao u daljini

Mir se uvlačio mislima.

Zora se javlja, dolazi istina...

Malaino