PROMRZLA DUNJA

 
 
U trošnoj sobi na starom ormaru
promrzla dunja ne miriše ...
Uvukao se dah ledeni
i štipa sve što mu se nađe na putu...
Sve ledi pred sobom...
Pitam se, šta mu je bila kriva
ta mirisna dunja žuta.
Možda, zato što je nosila
žar sunca,
dah toplog leta
oporost,
za njegovu gordost.
 
 
Gospodar nebeske klime
što poznaje daljine
radi po svom,
uvuče se u svačiji dom,
uvuče se pod kožu,
dunjo zrela,
nisi odolela
ledenom dahu tom,
samo je tuga sada
u srcu tvom, promrzlom!
 
 
Dunjo promrzla,
ne brini,
otići će taj dah ledeni...
Tamo daleko negde na sever...
Južni vetar
kad žačarlija nežno
zamirisaćeš
dunjo moja žuta
opet snažno...
 
 
Što si sada promrzla,
neće ti biti važno!!!
 
 

Dragana Andric

mirkopopovic

mirkopopovic

Poslano:
18. 01. 2017 ob 14:54

Glas pjesnički protkan simbolikom, glas koji žari odnosom prema nekim ustaljenim, a neprihvatljivim mišljenjima. Za pravilno djelovanje u stvarnosti neke ljušture treba skinuti, ili u najgorem slučaju korigirati njihovu snagu rasuđivanja.

Nisam pjesmu mogao drukčije shvatiti.

lpm

Zastavica

Dragana Andric

Dragana Andric

Poslano:
23. 01. 2017 ob 19:47

Baš tako Mirko!

Teško se takve ljušture skidaju.

Veliki pozdrav!

Dragana

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Dragana Andric
Napisal/a: Dragana Andric

Pesmi

  • 14. 01. 2017 ob 23:42
  • Prebrano 628 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 138.53
  • Število ocen: 8

Zastavica