Odhod

Odšel boš na kraj,
kjer ti ne bo treba podirati vlad.
Podreti pa boš moral
svoje nezaupanje.

Prepusti se modri svetlobi.
Postani moder,
kot si nekoč že bil –
in kot si lahko tudi zdaj.

In če me vidiš, da jočem,
jočem od sreče, ker sem te poznal.

Ne pusti se, bojevnik moj!
Ne dopusti svojim slabostim,
da te zastrupljajo in oddaljujejo od Resnice –
od tebe samega.

Vem, da zmoreš!
Vem, da hočeš!
Osvobodi se okovov,
odgovori te čakajo.

In če me vidiš, da jočem,
jočem od sreče, ker sem te poznal.

Dal si mi eno stran obale,
brez katere bi se moja reka razlila.
Nosilo te je poštenje, duhovitost te je uokvirjala,
čast je žarela iz tebe in me učila plavati.

Z zamenjavo dimenzije
se nič od tega ni spremenilo.
Ti si še vedno v vodi,
ki pljuska ob mojih korakih.

In če me vidiš, da jočem,
jočem od sreče, ker sem te poznal.


(26.03.2008)
---

Odlazak

Otići ćeš na mesto
gde nećeš morati da obaraš vlade.
Ali ćeš morati da oboriš
svoje nepoverenje.

Prepusti se plavoj svetlosti.
Postani mudar
kao što si nekada bio –
kao što možeš da budeš i sada.

I ako me vidiš da plačem
to plačem od sreće što sam te poznavao.

Ne daj se moj ratniče!
Ne daj svojim slabostima –
da te truju i udaljavaju od Istine –
od tebe samoga

Znam da možeš!
Znam da hoćeš!
Oslobodi se stega,
odgovori te čekaju.

I ako me vidiš da plačem
to plačem od sreće što sam te poznavao.

Dao si mi jednu stranu obale
bez koje bi se moja reka razlila.
Poštenje te je nosilo, duhovitost uokvirivala,
časnost zračila iz tebe i učila da plivam.

Promenom dimenzije
nije se ništa od toga promenilo.
Ti si još uvek u vodi
koja zapljuskuje moje korake.

I ako me vidiš da plačem
to plačem od sreće što sam te poznavao.


(26.03.2008)

Branko Baćović