Na inicijativu meni dragih prijatelja sa ovog portala, objavljujem ovu pesmu...

Hvala  na iskrenoj podršci, dragi moji ljubitelji lepe reči, posebno se zahvaljujem, jednoj izuzetnoj osobi u svakom pogledu.Prepoznaće se...

Lp Dragana

Dragana, čitajući ovaj uradak kao da shvaćam kako se ponekad pjesnička imaginacija najmanje može imenovati pjesničkim pokušajem. Od takve kvalifikacije, što se ove pjesme tiče, poželjnije je propratiti „suzu“ (kao lijep naslov i kao metaforu u bešćutnosti i krutosti života), te je ispratiti, biti njen ventil za novi zagrljaj pjesničkog subjekta, onaj od kojega se traje, onaj koji je uminuće jedne ljudske čežnje... Zato mi se pjesma i sviđa i doživljavam je na način kojim se doima snažno djelovanje duha.

lpm

Mirko, suza u oku  treba da bude simbol svesne patnje, koju uvek treba da prihvatimo, pre nego što počnemo da je prevazilazimo...Ego nam obično kaže "Ne bi trebalo da patim" i ta misao prouzrokuje još više patnje...Zato uporno i pišemo i pored svesti da sa pojedinim kombinacijama osnovnih glasova, ne možemo objasniti ni ko smo mi, ni konačnu svrhu univerzuma, ni šta je drvo, ptica ili kamen u svojoj suštini...Otud i večita čežnja, i večita glad za dobrom pesmom. 

Ne mogu da pronađem pravu kombinaciju reči, koja bi verno prikazala šta mi znače ove tvoje reči podrške...Približno možda bi glasile ovako: Hvala na rečenom, još više na neizrečenom osećaju koji budi u nama svest pravih vrednosti-onih koji nas ne udaljavaju od Izvora!

Lp Dragana