DVE SVETLOSTI
Ta naša okončana ljubav
Svetli nepomućenim sjajem
Kao istrošena zvezda koje odavno nema
A svetlost njena putuje i putuje
Od njenog okončanog života do naših očiju
Tu je i kad je nema
I mi
Tu smo i sad kad smo prošli
U tebi ja i u meni ti
Ukovani (u moje pesme)
Kao slika zvezde koje nema
U svod neba koje ne postoji ...
...I kao svetlost svemirom
Struji fluid mirisnih sećanja između nas
Miris tebe
Osećam u ovom zimskom danu
“Na moravske vrbake mi mirišeš dragi”
Govorila sam ti
"Na zelenkade drinske mirišeš draga”
Govorio si mi
I znam
Da u ovom decembru osećaš april i miris mene
Sad kad nas ništa ne može vratiti
I samo dišemo
Kao da smo živi
Sad kad se više ne možemo ponoviti
Samo se udahnemo mirisnim mislima
Udaljeni
Postojimo jedno u drugom
“Prisutni kao svetlost bez glasa”
Kako reče jednom pesnik Kišević
Trajemo
Kao sjaj ugašenih zvezda
I svetli nas ta okončana ljubav
I dišu nas reke i bilja
Sad kad se nema zbog čega disati
Kad smo još samo zvezdana prašina
Na nebu poezije
Sasvim je sigurno da ne postoji pjesnik kojeg ova pjesma snažno ne dodirne. Sve pohvale, nena!!!
lpm
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 24. 11. 2016 ob 11:38
- Prebrano 508 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 138.1
- Število ocen: 5