Volovsko srce

Nikamor več z našega dvorišča ne grem Zehra
in nič se ni spremenilo
samo tista tanka in bolehna kutina
ki je bila ob ograji
je včeraj stekla po poti za nekom
na hitro si je ogrnila tisto tvoje
široko krilo in zeleno bluzo s štrika.
In danes zjutraj je kot srce vola v planini
pod biči (korobačem) premočnega sonca
počil strešnik na naši strehi.

VOLOVSKO SRCE

Ne idem više nikuda iz naše avlije Zehra
i ništa se promijenilo nije
samo je ona tanka i bolešljiva dunja
što bješe uz ogradu
otrčala jučer niz put za nekim
ogrnuvši nabrzinu onu tvoju
široku suknju i zelenu bluzu sa štrika.
I jutros je kao srce nečijeg vola u planini
pod teškim kandžijama prejakog sunca
pukao jedan crijep na našem krovu.