KRV
Probudi se naglo bez lica i glasa,
u sebi spaljena i svezana tesno,
u crvenu urnu od damara gustih
sa tamnički uskim otvorom za sveto.
Od vrelog pepela što ga seme meša
rađa živo klasje koševine večne,
za crveno brašno što na smrt nanosi
rumene tragove utešne opsene.
Nevidljiva klica ispod misli htenja,
u žili vodica koja reči sladi,
ispod senki sivih gorući oblaci
lepljive kišnice koja zemlju zali.
Nabujala reka zapisa u vatri
proključale vode u svilenoj pari,
kad se spusti nazad niz oluk duboko
zablistaju njeni opiljci u lavi.
Beskrajna je ljubav rađanja u krugu,
u svakoj ćeliji raspršeno ime,
pod kožom ognjene ptice lutalice
što će kroz nos, uši… do neba da stigne.
Poslano:
04. 11. 2016 ob 10:50
Spremenjeno:
04. 11. 2016 ob 10:51
Zelo lepa pesem, bravo Marina!
Lep ustvarjalen dan ti želim...
Hvala dragi Romano
lp.. Marina
Krog življenja, osredotočanje, premikanje, zorenje, semena, utripanje še, ko je pepel ... vsi elementi zemlje in oblike življenja, prehajanje druge v drugo po krvi, čestitke,
Ana
Hvala draga Ana!
Čestitke Marina, me veseli!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Bogdanovic
- 04. 11. 2016 ob 09:13
- Prebrano 712 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 183.8
- Število ocen: 9