Pjesmo-igra s promasajima

Koliko li sam stvari samo promasio? Vrijeme, planetu, spol, zivotinjsku vrstu, snove, namjere, prijatelje, neprijatelje, zanimanja, ponasanja, izgled.....Da je bilo porodilista kad sam se rodio mislio bih da su me zamijenili, ali nije bilo, ili sam promasio obitelj, mjesto rodjenja, mozda mene nije promasila granata iz partizanskih topova.....mozda je ubila neduzno novorodjence.....mozda sam promasio dan svoje smrti, mozda sam vec dugo mrtav, mozda je krivi covjek mrtav, mozda sam promasio zivot, mozda gledam svoj hologram, mozda sam promasio pravu stanicu, vagon, vlak, dan, godinu, stoljece, mozda sam promasio sebe pogoditi u glavu, mozda sam ubio drugog a ne sebe, mozda sam jos uvijek ziv, mozda sam samo jedan od svojih klonova na kloniranoj planeti u kloniranom vremenu, mozda uvijek sve promasim jer sam klon promasenih kloniranja mozda sam ranije trebao sici s ovog vlaka koji ide u promasenom pravcu, mozda sam promasio pravac gledanja njenih plavih ociju mozda sam promasio smisao njenih rijeci kad ju je Trivo Drca gurnuo na poledici krupske pijace ili grudom promasio mene a pogodio nju plavokosu u svjetlosmedjem kaputu od skotske vune mozda je ona rekla Rizi Dzaficu a ne meni: vidjeli bismo sta bi bilo da je tebe gurnuo; mozda sam promasio smisao Rizinog glupavog osmijeha, jer njene su plave oci bile pune plavog svjetla koje je blistalo u plavoj dubini u koju sam promasio zagledati se prije pola stoljeca kad sam promasio zadrzati jos pola sata njenu ruku u svojoj ruci u kinu kamo nas je na promasen fim doveo promaseni profesor Geza Kikic.....dok se na platnu zamracila slika filmske slike Sofijihih golih grudi kad Hazo promaseni playboy nije promasio staviti ruku pred objektiv iz kojeg je procurila Gorka riza filma i promasene ljubavi i prekrila sve osim gorcine koja nije promasila mjesto iz kojeg ce proklijati pola stoljeca prekasno u promasenom dobu na promasenom mjestu ocekujuci potrebnu i promasenu toplinu sunca ili njene ruke, svejedno... znam da cu jednako tako promasiti turisticku ponudu u promasenom hotelu na promasenoj adresi koju u promaseno doba trazim da joj predam ovo sto sam napisao a promasio da joj to kazem gledajuci nepromasivo u plavu dubinu njenih plavih ociju u kojima sam promasio utopiti se kad je bilo pravo mjesto i pravo vrijeme i mi promasena djeca koja su promasila uzgajiti nesto nepromasivo....

Pesem-igra z zgrešenostjo

Koliko reči sem zgrešil? Čas, planet, spol, živalsko vrsto, sanje, namere, prijatelje, sovražnike, poklice, obnašanja, videz … Če bi obstajale porodnišnice, ko sem se rodil, bi si mislil, da so me zamenjali, toda ni jih bilo, ali pa sem zgrešil družino, mesto rojstva, morda me ni zgrešila granata iz partizanskih topov … morda je ubila nedolžnega novorojenčka … morda sem zgrešil dan svoje smrti, morda sem že dolgo mrtev, morda je napačen človek mrtev, morda sem zgrešil življenje, morda gledam v svoj hologram, morda sem zgrešil pravo postajo, vagon, vlak, dan, leto, stoletje, morda sem zgrešil zadetek v svojo glavo, morda sem ubil drugega, ne pa sebe, morda sem še zmeraj živ, morda sem le eden od mojih klonov na kloniranem planetu v kloniranem času, morda zmeraj zgrešim vse, ker sem klon zgrešenih kloniranj, morda bi že prej moral izstopiti iz tistega vlaka, ki pelje v zgrešeni smeri, morda sem zgrešil smer gledanja v njene modre oči, morda sem zgrešil smisel njenih besed, ko jo je Trivo Drca porinil čez poledico krupske tržnice ali pa ko je s kepo zgrešil mene in zadel njo, plavolasko v svetlo rjavem plašču iz škotske volne, morda je ona Rizi Džafiću, ne pa meni, dejala: bi že videli, kaj bi bilo, če bi tebe porinil; morda sem zgrešil smisel Rizinega neumnega nasmeha, ker njene modre oči so bile polne modre svetlobe, ki se je svetlikala v modri globini, a v katero se, pred petdesetimi leti, nisem zagledal in sem zgrešil, ker nisem še trideset minut obdržal njene roke v svoji roki v kinu, kamor naju je, na zgrešeni film, pripeljal zgrešeni profesor Geza Kikić … takrat, ko se je na platnu zatemnila slika filmske slike Sofijinih golih prsi in ko Hazo, zgrešeni playboy, ni zgrešil nastaviti roke pred objektiv, iz katerega je pricurljala Grenka kuta filma in zgrešene ljubezni, in prekrila vse, razen grenkobe, ki ni zgrešila mesta, iz katerega bo vzkalila, petdeset let prepozno v zgrešenem obdobju, na zgrešenem mestu, v pričakovanju potrebne in zgrešene topline sonca ali pa njene roke, vseeno … vem, da bom prav tako zgrešil turistično ponudbo v zgrešenem hotelu, na zgrešenem naslovu, ki ga v zgrešenem obdobju iščem, da ji predam tole, kar sem napisal in zgrešil, da ji to tudi povem, zagledan v nezgrešljivo modro globino njenih modrih oči, v katerih se nisem utopil na pravem mestu in v pravem času, ko smo mi, zgrešeni otroci, zgrešili vzgojiti nekaj nezgrešljivega.