U CRNOJ HALJINI
(Milanu Rakiću)
Sanja da se budi slobodna od sebe,
treperi ko nežna tkanina od svile,
puštena da vetar nagu je odmota
niz čežnjivi vrtlog crvene i sive.
Sanja da se telom protegla kroz beskraj,
da je most razapet liticama svojim,
da će njenom stazom projahati srce
Don Kihota što se podsmeha ne boji.
Sanja prikrivena i daleka gospa
sa usnama modrim od vina i smeha,
sanja da se iz svog privida probudi
i zahukti ledom kao ruska reka.
I dok tako tudja u čauri stiha
napušta sve svoje i kožu i vene,
potpuno je svesna da je izmaglica
u crnoj haljini neke strane žene.
Prekrasna pjesma.....
.... dok tako tudja u čauri stiha
napušta sve svoje i kožu i vene,
potpuno je svesna da je izmaglica
u crnoj haljini neke strane žene.
Lp! :-)
Katica
Briljantno. Moje čestitke.
Hvala dragi pesnici!
Poklon pesniku, nadaljevanje / dialog s staro črno damo:
http://www.prelepapoezija.com/tag/jefimija-milan-rakic/ lepa zamisel in izvedba, čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Bogdanovic
- 21. 10. 2016 ob 11:26
- Prebrano 910 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 240.71
- Število ocen: 12