OČAJANJA
Mi samo izbjegavamo biti očajni
umrijeti od očaja
pod prismotrom
nebeskih pasa
dok vani bijesni život u bijesnoj krvi
krda zvanog ljudi
nisam ja toliko fragilan dušo
iako imam višestruki lom srca
a to se više ne da krpati
zakasnili smo
trebalo je prepoznati svu delikatnost
avangarde
u pristupu strasti
kad mi kažeš
uzmi me na sve moguće načine
pred pticama pred publikom
zarij svoj smijeh u moj osmijeh
svoj smijeh u moj mijeh
zarij sve svoje u sve moje i odi
odi dušo
ja ću te čekati jednako naga i spremna
da isišem sva sjećanja iz tebe
i taj očaj
o kojem tako očajno lažeš
dok mi na pupku
ostavljaš
treperavu
usnu
za doviđenja.
Poslano:
09. 10. 2016 ob 20:21
Spremenjeno:
09. 10. 2016 ob 22:11
Dobra pesem.
Lp in hvala za Haiku
Poslano:
10. 10. 2016 ob 01:09
Spremenjeno:
10. 10. 2016 ob 01:10
Onaj ko poznaje Duška Babića zna o čemu on piše... Imam tu sreću da je on moj dragi prijatelj, i mislim da mogu da na pravi način protumačim ove stihove.
Još jedna izgubljena ovčica, obeležena i uplašena...
Duško, neću reći ni odlična pesma, ni savršena, mislim da poezija nema mere...Jednostavno, ili te nešto ostavi bez daha, ili te ostavi ravnodušnim, ne dao Bog očajnim...
Lp Dragana...
Duško, reći ću da mi je pjesma odlična. Prvim stihom si me napunio čuvstvima tuge, očaja i uvodiš me u polagano u ljubavni očaj. Tvoji stihovi govore emocijom.
"Mi samo izbjegavamo biti očajni
umrijeti od očaja
pod prismotrom
nebeskih pasa
dok vani bijesni život u bijesnoj krvi
krda zvanog ljudi"
Lijep pozdrav s Trešnjevke!
Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 09. 10. 2016 ob 20:09
- Prebrano 772 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 387.4
- Število ocen: 17