kako je dobro pevati
zbog ljubavi
makar pesma i jadikovka bila
zbog okončane
kako je utešno bilo nalaziti te
u melanholičnoj kiši i opalom lišću
u svemu od čega može suza i stih
dobro je bilo
sve dokle sam mogla za tobom plakati
i solju iz oka razjedati ranu
da duže traje(m)

kako bi dobro bilo
nemati ovako strašno suve oči sad
na ovoj jesenjoj mesečini
što miriše na pelinov med i poetske krajnosti
i ne moći se setiti ni jednog razloga
(tvojih očiju ili reči na primer)
za plač koji bih pretvorila u pesmu

zaboravljam te
zaboravljena od poezije
pod hrpom žutog lišća
ležim opala
i sama sam samo list
prazan
iz knjige pesama
o ljubavi

nenamiljanovic