ostao je još samo taj jedan dan

samo još jedna pesma

polako vadim harpun iz srca

moglo bi da bude i moje

ruke nikada ne mogu oprati od krvi

i ne želim da mi bude oprošteno

jedan dan života

ili

jedan život u jednom danu

ponovo sam sanjao grčke amfore

ne znam šta je bilo u njima

neću prestati da te volim

nisam naučio da vezujem mornarski čvor

niti bilo koji drugi čvor

dobro znam da se po boji neba

određuje i boja mora

neću prestati da te volim

ostao je još taj jedan dan

jedan dan u nečijem životu

ne bojim se smrti

ne bojim se ničega

verovatno sam lud

odnekud se čuje muzika nalik na rekvijem

rekvijemi se obično ne slušaju do kraja

izgleda da se Bog opet nekom obratio

ali mislim da to nećemo saznati

neću prestati da te volim

premotavam priču o „letećem Holanđaninu“

i još nekoliko sličnih mitova

uzalud

osećam kako prolazi dan

jedan dan života

ne znam kako se ti dani računaju

možda se broje unatraške

pesma ne prolazi

potrajaće do povečerja

neću prestati da te volim

ni za jedan trenutak

ni za jedan čas

ni za taj

jedan dan života

Milen Šelmić