Znaš...
Znaš,
ja sam od onih
što ovaj život žive
na neki svoj način,
i ne brinu
šta neko kaže, na to.
Život je, previše, kratak!
Nemam kad da ga trošim
na stvari koje nemaju dušu,
na ljude bez lica,
na priče bez smisla,
i uzdahe uz ekrane računara
Ja, svoje dane, merim osmesima.
Stvarnim.
Ukradem, tako, osmeh
sa lica lepe žene
i sakrijem ga u dubinu srca.
Čuvam ga kao da je moj
i vratim na njeno lice
kad osetim da joj je potreban.
Ja, svoje noći,
kad se probudim
merim neostvarenim snovima.
Inače, sanjam osmehe.
Njene.
Kažem, ukrašću ti ih sve
i staviti ih u pesmu.
Da znaš da je tvoja.
Prepoznaćeš je po tome
što su u njoj,
sakriveni između redova
Onda je gledam dok je čita,
i uživam dok
joj se osmeh vraća na lice
praveći sjaj u njenim očima.
Ja, svoje dane i noći
u ovaj život pretačem
iz sjaja njenih očiju.
Znam da sijaju zbog mene.
Poslano:
28. 09. 2016 ob 15:16
Spremenjeno:
28. 09. 2016 ob 15:16
Zelo lepo, čustveno in emocionalno, Dedino Muško.
Lp. GJ
Ukradem, tako, osmeh sa lica lepe žene i sakrijem ga u dubinu srca. Čuvam ga kao da je moj i vratim na njeno lice kad osetim da joj je potreban.
Preljepa pjesma Dedino Muško, u njoj ima toliko osječaja i takne se srca duše svakog lica, bravo!
Lip dan ti želim, romano
Zovite me emocija, Gorski :)
Lp
Hvala, Romano. Drago mi je da ti se svidela.
Srdačan pozdrav.
Nemam kad da ga trošim
na stvari koje nemaju dušu,
na ljude bez lica,
na priče bez smisla,
Hvala, poštovana Katica.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)
- 28. 09. 2016 ob 14:52
- Prebrano 696 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 228.06
- Število ocen: 10