Nije ti se pričalo o svakodnevnim stvarima
Pa smo se na sobnom ispružili oblaku
I sad ne znam da li sanjam

Još sam
U jučerašnjem danu

Danje svetlosti
Pod noge razvlačim mesečarima
I naslanjam glavu na zvezdu dvokraku

U smernosti
I u padu razuzdanu

Ako nam ikada zapreti besmisao
I stihovi nas napuste
I odu

Kao ptica
Uleti mi u sobu
I ugnezdi se u prvu misao

Pod prstima ponad tvojih neravnica

Željko Medić Žac