Voleću te kad mi se otkuju uši
od zarđalih eksera tvojih zenica
ovako, ne mogu
gluvo mi srce traži tetanus

ljubiću te, možda
kada počupam iz usta
krhotine glasa
ljubiću te, možda
ovako, ne mogu
presit mi želudac vapije bezbodljikavu dijetu

kada prelomim nebo preko ruku i izvrnem ga naopačke
kao košulju lako
osloniću nagost o nagost tela
raskriliti akvarel prste žudnje
rađaću iznova i iznova prskavičave akorde vatre
ovako, ne mogu

slepi miševi crnim pegama
žderu mladi mesec ove kože

umrtvljeno
put putuje za razumom koji briše

ljubiću te, možda
ovako, ne mogu
san sanja
sasvim drugačije.

Jelena Stojković Mirić

Jelena Stojkovic Miric