Znam da obožavaš poeziju

i da je najviše voliš u krevetu,

sa njom se budiš i sa njom zaspiš,

i znam da nisi nikada prebrojio

sve pesničke srećnike

koji su ležali sa tobom.

U njemu i sam škrabaš po papiru,

ajajaj - ni traga od krasnopisa!

I desi se da

ne znaš da pročitaš za sobom

i tako izgubiš bitan stih

i sa njim čitavu pesmu.

I desi se da

u najvećoj revnosti, u transu pisanja,

u na pola ležećem, na pola sedećem položaju,

sletim na tvoj stomak 

i presečem ti tok misli.

Elegantno potražujem masažu glave,

osobito ušiju i podbratka,

povremeno i čitavih leđa.

Nakon dovoljne doze nežnosti

opružim se i zaspim ti na levoj ruci.

Još uvek pokušavaš da grebeš po papiru,

ali postupno odustaneš usred sloga

i pridružiš mi se u ravnomernom disanju.

Ja zapredem, ti zahrčeš.

Takođe se desi da

se opružim i zaspim na tvojoj desnici,

tada mi prvome čitaš napisano,

a istovremeno se pitaš koliko njih zaspi uz tvoje stihove.

Da li si ikad pomislio da isto tako zaspim 

uz zvuk pesama izvikanih imena?

I možda si primetio

da su mi najmilije 

Svetlanine, Kajetanove i pesme o pticama?

Marko Skok - Mezopotamsky