HELENA JE PRIČALA U SNU
spavala je
potpuno mirno
kao da svet ne postoji
(i nije postojao
tada još nije)
a reči su se
otkidale
sa njenih bledih usana
gotovo neprimetno
kao latice sa cveta
bezvučno
beskonačno
lebdeći
nad njom
govorila je jezikom
meni nepoznatim
zvučao mi je
pomalo prozračno
vilinski
nekako
sličan onom
u Tolkinovim bajkovitim prikazima
nekih mogućih svetova
govorila je dugo
i prekratko
dugo za san
prekratko za pamćenje
i
neverovatno
da se tako jasno sećam
(kao da je juče bilo)
te nepostojeće noći
kada sam sanjao
kako je Helena
u jednom od prošlih života
govorila u snu
Milen, spoštovani,
lepa, zelo lepa. Pesem.
Pišem ti, zdelo se mi je spontano pa sem napisala za jaz Helenino ime.
Upam, da to ne bo nič narobe. Ni bilo nalašč.
Lep pozdrav, in s spoštovanjem,
hope
Milen, moj poklon Heleni, ki me zmeraj znova navduši. Hvala, ker jo deliš z nami.
Lp
Irena
Milen, tudi mene navdišujejo te pesmi.
Lepe so.
Lp
T.
Tudi jaz rada berem pesmi o Heleni, zdi pa se mi, da je ta malo drugačna kot običajno. Imam prav?
"govorila je jezikom
meni nepoznatim
zvučao mi je Hmmmm
pomalo prozračno
vilinski ..."
Lp GJ
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 14. 09. 2016 ob 00:01
- Prebrano 637 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 366
- Število ocen: 12