Poštovana publiko,

ukoliko vam izgleda

da se samo ludiramo za vas,

mogu vam reći

da ste potpuno promašili temu.

Pozornica je puna nas,

pravih pravcatih ludaka,

koji samo za vas pokušavaju

da izgledaju normalno.

Pokušavao je to i onaj jednouhi slikar,

znate, onaj što je slikao suncokrete,

i onaj što je svirajući na zapaljenom klaviru

pevao o velikim vatrenim loptama

i mnogi, mnogi drugi...

Poštovana publiko,

nemojte nas uzeti zdravo za goovo

samo zato što se vama sviđaju

naši stihovi, romani, slike,

muzika, pozorišne uloge ili ples.

I nema potrebe da se plašite.

Naše ludilo nije prelazno,

osim u retkim, izuzetnim slučajevima.

A nije ni izlečivo.

Pravila nema, svako od nas lud je na svoj način.

Na svoj, jedinstven i poseban način.

Živimo tako, kako jedino umemo,

uživajući u sopstvenoj ludosti.

Poštovana publiko,

znam da nas ne razumete,

isto onako kako mi ne razumemo vas.

Ali, nemojte nam to zameriti,

jer ni mi ništa ne zameramo vama.

Ostajte nam dobro, zdravo i veselo.

Do sledećeg ludila!

Milen Šelmić