Lako bih izašla na kraj sa krajem
I ljubavi i poezije pa i samog života
Sad kad sam te prebolela
Lako bih mogla dići ruke od sebe (i na sebe)
Zašto da ne
Zar vredi trajati bez (o)sećanja
Ili bar poetskog sna o bivšem bolu
Neosetljiva
Sve sam zaboravila
Čak i kako se izmišlja pesma
Odavno
Natežem s rečima i istinom
Da ne umem da pišem ako nije o tebi
Velim mesecu
I lako bih umrla noćas
Samo da ne rasipaš taj varljivi sjaj
Po praznom listu papira preda mnom
Treba to ispuniti (bar iluzijom da sam poeta)
I lagati
lagati
Kao pas ili pesnik
Do poslednjeg stiha i daha
Lajati na zvezde
Da sam živa i da opet mogu voleti nekog
Bar u pesmama
I da mogu umreti kad hoću
A ne moći
Ne moći
Više ništa

nenamiljanovic