(moguća vizura)

Poštovani gospodine František,

nikako mi ne ličite na čoveka

koji bi mogao da živi u zamku,

još manje na nekoga

protiv koga bi se vodio neki proces...

Stoga, vaš svet realnih iluzija

fascinira me, ne samo kao spisateljski izraz,

nego mnogo više kao zanimljivo

filozofsko polazište.

Sam aspekt posmatranja stvari,

podseća me na predstavu puta 

sa nebrojeno mnogo mogućih skretanja

i sa još više mogućih završetaka.

Imam utisak da govorite o svemu

i ni o čemu, istovremeno.

Kao da neprekidno tragate za razlozima.

Za razlozima bivstvovanja i postojanja.

Pri čemu svesno nipodaštavate,

ili čak i negirate, 

vremensku i prostornu komponentu.

Vidite, te odrednice možda i ne moraju da budu važne,

ali neminovno daju smer i nekakav konačni oblik

onome što zovemo Život,

u njegovom esencijalnom obliku.

Zanemarimo li apsrakciju, ostaje nam samo to.

Život.

Možemo ga sagledati i kao proces,

koji vodimo, ili koji se protiv nas vodi,

u nekom našem zamku,

što smo ga izgradili u sferi sopstvenog duhovnog bića,

ali za njega uvek mora postojati ne samo razlog, 

nego i opravdanje.

Mislim da ću još jednom pročitati Vaša dela,

trudeći se da u njima pronađem taj razlog.

Srdačno,

Ana Andrejevna Gorenko

Milen Šelmić