PAVANA
jednu sam čekao
zimu u planini
dok su kraj mene
(kao u meni)
krvarile
staze ranjenih
listopada. jasenovi,
lipe i breze tek napola obnažene.
nad jezerom gde je sve šumelo
i bez nas
i bez stida od svoje golote
i noći, mirišljave
(borovnice, letom sparušene)
nedodirnute su bile
po kosinama. u čijim tišinama
provlačih guste
češljeve nesanice. kao noćas
elegiju pedesete
Foreove pavane
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 22. 08. 2016 ob 21:44
- Prebrano 655 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 164.5
- Število ocen: 6
