u nepogrešnom vremenu leta.

Rekli su mi: "Čekaj."

Jesam, jesam, bez problema.

Posle više čudesnih sati

ustala sam i krenula.

Na to su mi ponovili:

"Čekaj, čekaj, molimo, sačekaj."

"Sve je u redu,

oprostite, čekam."

Sledećeg dana,

repriza prethodnog.

Jasno je, jasno,

ja sam nestrpljiva.

Zabavljam se, vadim misli,

dobacujem ih drugoj strani.

Onda sam videla redove ispred 

i nekoliko istih grupica iza.

Učtivo sam pitala:

"I vi čekate nešto?"

Skupa je odgovorilo mnogostru

ko čuđenje jedine mene:

"Da, tebe, tebe,

nastavi, plači."