Čudno je to, koliko smo jedno u drugom,

Mi, čuvari snova.

Nikada se ne spotičemo o sopstvene misli,

a stalno se nekako čini da drugi traže sebe u nama.

Nije to teret, ni tebi, ni meni, zato što osećamo

da smo pronašli nas.

Nema više nepoznatih staza, ili puteva

kojima se ne može proći.

Zato što su nam sva lutanja poznata

i sva su već odavno naša.

Nit koja nas povezuje je tanana i čvrsta.

Možda nije najtanja moguća,

I možda nije ni neraskidiva,

ali je najčvršća od svih tananih

i najtananija od svih čvsrtih spona.

Mi znamo njeno ime.  

Zajedno lebdimo nad snovima,

našim, ponekad i tuđim,

uvek nama poverenim,

i uvek tako beskrajno stvarnim.

Čuvamo ih onako, kako samo mi to umemo.

I nikad, baš nikad, nismo izgubili nijedan.

Čudno je to, i gotovo nepojamno,

koliko smo jedno u drugom.

Ti i ja.

Čuvari snova.   

Milen Šelmić