Dal si ji

Dal si ji svoja gluha ušesa,
razrezana ramena,
ki počasi padajo na tla.
Na vsak njen las
si dal nasmešek
z levim kotičkom duše.
Dal si ji kamne iz reke,
ki si jih zložil
v mozaik
pred prvim dnem
na Zemlji.
Približal si ji svoje bregove,
da je samo iztegnila dlan
in bila v tebi.
Srne si naučil mehkobe,
jih zajel v naročje
in odnesel k njej,
da ji govorijo
o krhkih jasah
z rastočimi nogami,
ki izginevajo v poletju.


Čisto na koncu
si ji dal ptice,
ki jih ne slišiš več.

Dao si joj

Dao si joj svoje gluhe uši,
razrezana ramena
koja polagano padaju ka tlu.
Na svaku njenu vlas
dao si osmijeh
s lijevim kutkom duše.
Dao si joj kamenje iz rijeke
koje si složio
u mozaik
prije prvog dana
na Zemlji.
Približio si svoje obale
tako da je samo istegnula dlanove
i već je bila u tebi.
Srne si naučio strpljivosti
obuhvatio ih naručjem
i odnio njoj
da joj pričaju
o krhkim proplancima
sa rastućim nogama
što iščezavaju u ljetu.

I na samom kraju
dao si joj ptice,
koje ne čuješ više.